Žao mi je što nisam stigla da gledam "Crnog Gruju i kamen mudrosti". Morala sam da vežbam klavir da bih očistila treću godinu (vedžbaj, Bole, vedžbaj). Mrzim da sviram, posebno ako me neko sluša. Nikad nisam uspela da se oslobodim i opustim dok mučim jadni klavir. Ne počinje se svirati sa 15 godina. ali dobro. Nije ni to tako loše. sad sam pročitala ovo što sam napisala i samoj sebi zvučim kao žešći mrgud. A nisam. Gde sam, ono stala? Da, "kamen mudrosti". Klinci kojima predajem su mi na brzinu ispričali o čemu se, ukratko, radi. Navodno, pao je na zemlju meteor koji ima čudna svojstva: ko udari u njega glavom, postaje pametan. Jedva čekam da mi se pruži prilika da pogledam šta se dešava kad na jednom mestu ima puno pametnih ljudi, a među njima možda i sam Crni Gruja, sa Boletom i Čedom Veljom... Pratila sam seriju "Crni Gruja" i jako mi se dopao način na koji je prikazan život pod turskom vlašću, tadašnji "način poslovanja", da ne kažem šverc.

E sad, nešto lepo: pre dva dana, Moja Ljubav i ja smo proslavili dve godine kako smo zajedno. Sa njim mi je stvarno super. Tog dana kada smo se smuvali, pao je sneg. Pazi, sneg u maju! Sad mi je rekao da spomenem da je gledao, odnosno, da smo gledali seriju "Lost"(s3e20) i da je ostao bez teksta... I tako...

Ne može da škodi: ne treba ništa pisati, ako nema inspiracije. Tekst u tom slučaju može da ispadne fragmentarne strukture.