Danas sam nekoliko ljudi definitivno izbacila iz svog života. Sahranila sam ih. Sad još preostaje da odem u crkvu i zapalim četiri sveće za večni mir njihovim dušama. Umrli su- za mene. Trebalo je još ranije to da uradim, ali sam čekala da se pojavi jedan čovek i donese otkrovenje, a možda i oni sa njim. Nisu došli. Nisu smeli. To je sad završeno.
Zanimljivo je to što su uvek sve radili za moje dobro. Solili mi pamet za moje dobro, ogovarali me za moje dobro, poturali mi nogu za moje dobro, zamrzeli me za moje dobro. Sve u svemu, dobročinitelji. A ja sam polagala ispite za njih, pomagala kad nekome od njih negde zapne, radila na svoju štetu a na njihovu korist i mrzela one koji mrze njih.
A oni? Oni su rekli da sam „uskurčena“, prepotentna, zla, tj da „zlo pričam“, naravno o ljudima koje su oni mrzeli, pa naprasno postali jako bliski sa istim. Zasmetao im je moj brat, moj odnos sa njim, Moja Ljubav, moj posao, moja mama (kad je došla kod nas na jedan dan), moja prva plaćena „tezga“ i sve što je vezano za mene. Kad sam dala uslov za četvrtu godinu, „digla sam nos“. Tako su protumačili moju sreću. A ja, kreten, dozvolila sam da me to pogodi, pa sam morala da otplačem jednu turu, što me, inače nervira i što ne praktikujem.
Najsmešnije od svega jeste to što mi niko ništa nije rekao u lice. Sve sam čula od nekog drugog za koga sumnjam da mi je to rekao zato što sam mu draga. Ispričao mi je to da se osveti, jer su i njega „iskrkali“. Pokojnici su znali da se ne bojim sukoba sa brojnijom neprijateljskom stranom, da ne kažem većinom, da sam prgava. To što nisu smeli da mi se obrate samo povećava moje samopouzdanje. Većina - to je njihov omiljeni izraz. Smatraju da je većina uvek u pravu. Nisu shvatili da misle samo jednom glavom, a to je glava njihovog idejnog vođe.
Drugi razlog koji ih je sprečio da se otvoreno sukobe sa mnom su aranžiranje, dirigovanje ili neki drugi ispit za koji ih treba spremati, ili polagati umesto njih. Prodane duše, novopečeni intelektualci.
Ne može da škodi: sa prijateljima ne treba živeti.
Ne može da škodi ni ovo: ko je prestao da ti bude prijatelj, nikada ti to nije ni bio. (Ne znam ko je ovo rekao).
(no subject) [
Reply]
Ma nemoj da se nerviras svi mi prodjemo kraj takvih likova. Jednom mi se desilo da sam u nastupu besa u vrlo slicnoj situaciji bacala stolice po akademiji...posle toga su me ozbiljnije shvatili a ja sam im oprostila:)))
Ma daj,shvati to kao "SLOBODNA SAM"...takvi prijatelji,pa to nisu prijatelji..bolje je zhiveti sam nego sa lazhnim prijateljima...a ta zavid drugih prema tebi,neka bude samo barometar tvog uspeha...bash planiram da pishem na mom blogu o tome,o "prijateljima" i sl.
Ma n-joy.. to treba svako bar jednom da prodje u zivotu ... Ne znam meni je najbitnije da buem slobodan.. a kada drugovi krenu da guse .... u stvar ovo sto si ti opisala i nisu drugovi.. mada opet.. ponekad smo mi povredjeni zbog necega sto su mozda rekli istinito a nas boli.. dakle nije ni svaka opaska zlonamerna... ja uvek kada mi neko kaze nesto prsnem.. ali razmislim.. i posle par dana je sve kao sto je bilo... No prijatelji koji su uvek u pravu, koji GUSE svojim prisustvom i stavoima .. huh najbolje ih je izbegavati..
Naravno da ima istine u nekim njihovim rečima (rečenicama), ali neke stvari stvarno nisam mogla da progutam.Devojka od 22 godine, koja nikad nije bila u vezi, savetuje i mene i druge kako bi trebalo jedna veza da funkcioniše....Da ne nabrajam ostale bljuvorine, gade mi se. Ovo i jesam napisala kako bih pokazala da sam se oslobodila nečega što me je neko vreme gušilo.Sad se stvarno osećam slobodno.
Samo bez nerviranja i stresa a sve ostalo će doći na svoje.
